BRANISLAV RISTIĆ (Branko, Rile) je rođen u Beogradu 01. marta 1977. godine. Preminuo je iznenada 13.06.2020. godine od aneurizme.
Za te 43 godine života, proživeo je što mnogi od nas ne prožive ni za 80 godina. Bio je srećan, izuzetno ponosan na našu porodicu i divne ljude koje je držao blisko u svom okruženju.
Išao je u 13. beogradsku gimnaziju. Trenirao je vaterpolo, svirao trubu. Voleo društvo, kafanu, dobre ljude, domaćine. Završio je Pravni fakultet u Beogradu i ubrzo se upisao u Advokatsku komoru Beograda.
Obožavao je nemačke ovčare, akvaristiku, pecanje, more, reku, čamce, brodove. Herceg Novi je bio njegov drugi grad a u kući smo imali sedam velikih akvarijuma i uvek od jednog do tri :) nemačka ovčara.
Voleo je život. Imao je hrabrosti da živi, da odbije da preživljava. Imao je stav, nikada nije dao na sebe i na njegovu ekipu odnosno porodicu. Umeo je da živi, da voli, da sve radi punim plućima. Zadovoljstvo mu je bilo da provede noć sam na pučini u čamcu, da lovi tunu danima. Najviše ga je radovalo da bude sa našim sinovima Petrom i Pavlom.
Voleo je da pomogne kada god je mogao, tiho i bez pompe, pa se tako meni danas javljaju ljudi za koje i ne znam da im je pružio ruku kada im je bila potrebna.
Njegov profesionalni otac, još tokom studentskih dana, bio je sada pokojni advokat Miroslav Mića Belić koji je umeo da mu kaže „sine ti si za ovaj posao rođen, imaš tu žicu…“. Tako se Branislav zadržao u advokaturi, Mića ga je vezao za sva vremena.
Po završetku studija, njegov divni prijatelj i kolega iz kancelarije Miće Belića, advokat Branko Jovičić pozvao ga je da nastavi da radi sa njim u kancelariji gde su se već okupili Milan Petrović i još nekoliko kolega. Saradnja je bila duga i interesantna a Branislavov šarm, poverenje koje je ulivao kod ljudi i kredibilitet doneli su im jedan od najvećih poslova koji je kancelariju održao u najtežim trenucima i od koga su mnoge porodice udobno živele.
Branislav je na jednom ročištu upoznao Zorana Marića, mladog advokata. Došao je kući i rekao mi „Hoću da radim sa tim klincem, on i ja da krenemo pa kud puklo. Odlican decko. Šmeker. Osećam da nikad neće da me obruka ili izneveri. Ima srce.“
Zoran Marić nastavlja da vodi u nove pobede Kancelariju Ristić Marić i na ponos svog starijeg kolege pokojnog adv Branislava Ristića, hrani svoju i nesebično pomaže Branislavovu porodicu. Hrabro, odlučno, tiho, baš kao što je i Branislav radio.
Fondacija Branislav Ristić nastala je u mojoj glavi još u prvih 7 dana, nakon što se naš svet potpuno srušio njegovim preranim odlaskom. Na sahrani su mi prišle kolege koje su porasle uz njega, stasali u prave profesionalce…slušala sam ih i sinula mi je ideja da to što je Branislav radio i način na koji je gradio i podržavao mlade ljude treba da se nastavi i produži sećanje na njegovu plemenitost i blagost.
Fondaciju osnivam ja, njegov najbolji drug, majka njegove dece, supruga. Ideju o osnivanju Fondacije razumeli su, prepoznali i snažno podržali naši kumovi, prijatelji, porodica. Rad Fondacije u ovom trenutku podržavaju klijenti Kancelarije Ristić Marić, kumovi, prijatelji i predavači bez čijeg entuzijazma i plemenitosti Programi ne bi mogli da se realizuju.
Od srca hvala svima. Da vam se svima dobrim vrati!
Bojana Ristić